2009-ta.
6. avgust
8:05
Neko je rekao za Česlava Miloša da je kontinent. Ako mi želite vjerovati na riječ, moja avanturistička lutanja tim ogromnim kopnom započeta su Ketmanom potpuno slučajno, traju do dan-danas i potvrđuju mišljenje da se, možda, radi o kontinentu. Kažem, možda, jer nijesam siguran da je iko ikad iscrtao njegovu konačnu mapu, makar ja na nju nijesam naišao, niti da će to crtanje ikad ikome poći za rukom.
Ima nešto magično u tome: tačno u trenutku kad se popnete na uzvisinu za koju pomislite da je konačan Kraj, sami rub nepreglednog prostora, pred vama pukne novi uzbudljivi vidik, pa u srebrnoj izmaglici, negdje daleko, vidite nove planinske vrhove okićene zvijezdama koje na vaše oči blijede i nestaju, topeći se u Plavo. A činilo vam se, do malo prije, da sa vrha ovog brda, čiju je tačnu lokaciju naveo i Njegoš, samo li se na njega popnete, možete ih, trepetljike, rukom dohvatiti, možda čak i brati…
Meni se ova Ljepota redovno dešava a cik zora, u onom trenutku kad se sve vidi, a Sunce još nije izaslo…
I tako sam, lutajući u onom smislu kad se stalno nalazite u jednoj tački uprkos stalnom kretanju, a iz nje, iz te tačke, hoćete da jurnete istovremeno na sve strane, da vam što, slučajno, ne promakne, jer strast novoga je velika, i pohotna i gladna kao zvijer, naišao sam na jednu zanimljivu kutijicu, otvorih je, kad tamo Ali-Babino blago: pjesma koja se zove „Šta sam sve naučio od Žane Erš?“ Evo je:
1. Da je razum veliki dar božji i da treba verovati
u njegovu sposobnost poznavanja sveta.
2. Da su se varali oni koji su podrivali poverenje u ra-
zum, navodeći od čega on zvisi: od borbe klasa, od libida, od snage volje.
3. Da treba da budemo svesni svoje zatvorenosti u krugu
sopstvenih doživljaja, ipak, ne zato da bismo svodili
stvarnost na snove i priviđenja svog uma.
4. Da je istinoljubivost dokaz slobode, a po laži se prepo-
znaje ropstvo.
5. Da je pravi stav prema biću poštovanje, zato treba iz-
begavati društvo osoba koje ponižavaju život svojim sar-
kazmom i hvale ništavilo.
6. Da, makar nas optuživali za aroganciju, u duhovnom životu
obavezuje načelo stroge hijerarhije.
7. Da je rđava stvar intelektualaca dvadesetog veka bila
„baratin“ ili neodgovorno blebetanje.
8. Da u hijerarhiji ljudskih radnji umetnost stoji iznad fi-
lozofije, ali loša filozofija može da pokvari umetnost.
9. Da postoji objektivna istina, znači, da je od dve oprečne
tvrdnje jedna istinita, druga lažna, s izuzetkom određenih
slučajeva, kad je održavanje protivurečnosti dozvoljeno.
10. Da smo, bez obzira na sudbinu verskih ispovesti, du-
žni da sačuvamo „filozofsku veru“, odnosno veru u tran-
sedenciju, kao bitnu odliku naše ljudskosti.
11. Da vreme isključuje i osuđuje na zaborav samo ona
dela naših ruku i uma koje će se pokazati kao nekorisna u
podizanju, iz veka u vek, velike zgrade civilizacije.
12. Da u svom životu ne smemo da se predajemo očaja-
nju zbog svojih grešaka i grehova, jer prošlost nije zatvo-
rena i dobija smisao koji joj daju naša kasnija dela.
(Česlav Miloš, DRUGI PROSTOR, Paidea Beograd, 2007, prevod LJUBICA ROSIĆ)
Sve, ama baš sve što je u ovoj pjesmi rečeno predstavljalo je i predstavlja najvažniji dio mojeg duhovnog inventara, „radilo“ je kao moj unutrašnji kompas čiju sam iglu bespogovorno slijedio i slijedim.
Ovo je rečeno i navedeno zbog konačnog i potpunog razumijevanja između nas, mene i Tebe koji/a čitaš ove redove…
Slavkov NOTEBOOK 